Витамин Ц: Обично се губи у већим концентрацијама него било који други витамин. Студија је спроведена на грашку да би се утврдио узрок губитка витамина Ц. 10% губитка витамина се дешава током фазе бланширања, а остатак се дешава током фазе хлађења и прања. Губитак витамина се заправо не препознаје као процес замрзавања. Други експеримент укључивао је грашак и пасуљ. У експериментима је коришћено смрзнуто и конзервирано поврће. Замрзнуто поврће се чува на -23 степена (-10 степени Ф), а конзервирано поврће се чува на собној температури од 24 степена (75 степени Ф). Поврће је анализирано са и без кувања након 0, 3, 6 и 12 месеци складиштења. О'Хара, научник који је спровео експеримент, рекао је: „Што се тиче садржаја витамина у два поврћа у време конзумирања, чини се да не постоји јасна предност метода конзервисања, замрзнутог складиштења, конзервирања или обраде стакла.
Витамин Б1 (тиамин): 25% губитка витамина је нормално. Тиамин је лако растворљив у води и уништава се топлотом.
Витамин Б2 (рибофлавин): Није урађено много истраживања да би се утврдило како замрзавање утиче на нивое рибофлавина. Студије које су спроведене су неубедљиве. Једна студија је открила губитак витамина од 18 посто у зеленом поврћу, док је друга открила губитак од 4 посто. Раширено је мишљење да је губитак рибофлавина повезан са припремом замрзавања, а не са самим процесом замрзавања.
Витамин А (каротен): Мало или нимало каротена се губи током припреме и замрзавања већине поврћа. Већина губитка витамина се јавља током дужег складиштења.
